Када се користе у контексту родне равноправности, штетне праксе према женама и девојкама заснивају се на дискриминацији на основу пола, рода или других основа и често су оправдане позивањем на социокултурне и верске обичаје и вредности као и заблуде повезане са неким угроженим групама жена и девојака.
Служе за истицање родне димензије насиља и указују на то да ставови и стереотипи засновани на полу и роду, неравнотеже моћи, неједнакости и дискриминација настављају широко распрострањено постојање таквих пракси, које су саме по себи облик родно заснованог насиља или укључују насиље или принуду. Такође се често користе за оправдање родно заснованог насиља као облика „заштитеˮ или контроле жена и деце. Поред пракси повезаних са традицијом, у такозваном западном свету појављују се и штетне праксе повезане са друштвено дефинисаним појмовима лепоте. Многе жене и деца у друштвима широм света све чешће се подвргавају медицинском лечењу и/или пластичној хирургији, често у значајном ризику по своје физичко здравље, како би се придржавали таквих социјалних норми о физичком изгледу. Многе жене и девојке су, такође, под притиском културне опседнутости мршавошћу као културним и сексуалним идеалом, доводећи у опасност своје здравље озбиљним ограничавањем уноса хране. То је резултирало епидемијом поремећаја исхране и здравља.