Израз „позитивне мјере” односи се на чинове усмјерене на фаворизовање приступа припадника одређених категорија људи, у овом конкретном случају, жена, правима која су им загарантована, у истој мјери као и припадницима других категорија, у овом конкретном случају, мушкарцима.
У неким случајевима разлог због којег долази до дискриминације је тај што се исто правило примјењује на све без узимања у обзир релевантних разлика. Да би исправили и спријечили такву ситуацију, владе, послодавци и пружаоци услуга морају се потрудити да предузму кораке за прилагођавање својих правила и пракси тако да у обзир узимају и такве разлике – то јест, морају учинити нешто да прилагоде тренутне политике и мјере. Концепт позитивних мјера у међународном праву се обично назива „посебним мјерама”. Такве мјере су описане различитим изразима, који такође могу имати различито значење и тумачење које им је дато у различитим државним контекстима и областима њихове примјенљивости. Најпознатији појмови су: афирмативна акција или афирмативне мјере; позитивна акција; преференцијални третман; посебне мјере; специфична акција; обрнута дискриминација; те позитивна дискриминација.